Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

202 ЖИЛ ПАЈО

Ми често не видимо наше погрешке — а ослест суђења је у томе да их не видимо ка; их други открије. Лутајући и сам, исправљајући се и сам искуством, тим немилостивим саветодавцем, моја се пажња зауставила на неколико врло простих чињеница моралнога живота, мимо које сам могас проћи, расејан, да нисам имао склоност за размишљање. Семуел Браун, енглески конструктор, који је живео на обали реке Туида, дошао је на идеју да сагради „висећи“ мост кад је видео како је паук разапео мрежу у његовој башти. Моја паучина били су неки моји даровити другови, који су преранс умрли после бедне младости. Нећу никада заборавити очајнога узвика једнога од њих пред саму смрт: „Ах! да сам знао!“ А и како је могао сиромах друкчије, кад му је његов глупи родитељ говорио „да се проводи докле је млад“ Младост треба да се проведе! И то је страшно схватање, јер „све што јесте само је у неку руку семе од онога што има да изиђе; оно што изађе јесте род ономе што ЈЕ претходило,“ вели Марко Аврелије. Пред тим другом на издисају, ја сам схватио колика је снага закона узрочности у душевном животу, рђава или доорочина снага како изберемо. Од тога дана се зачела у мени мисао да напишем ову књигу. А награда ће ми бити велика, ако неколико срдаца, пошто је прочитају, постану мудрија, пажсвивија, снажнија и здравија.

Дошавши већ крају живота, и видевши пред собом многе животе, размисливши о многоме решавајућем искуству, ја бих радо поновио оно што је стари философ Анаксагора казао кад су га упи“ тали који су срећни људи: „Нико није срећан међу онима које ти за срећне сматраш. Срећу ћеш наћи код оних за које мислиш да су несрећни; срећа није у богаству и у почастима, него међу онима који гаје срдачно и постојано мало земље или неку векористољубиву науку.“

Многи наши савременици, замајани и оманђијане амбицијама, среброљубљем, пустом таштином, уда“