Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

ХН МИЛОШ ТРИВУНАН

ства у његовој глави морају неминов«о ројити свако– јаке мисли о трагичном положају у која је запао.

Што је, најзад, на сваки начин највише допринело великој популарности „Виљема Тела“, то је жарко родољубље и одушевљена народна борба за слободу, који му дају основни тон. Атингхаузенове речи упућене нећаку звоне као јеванђеље родо–

љубља: „Отаџбани својој драгој приђи, држи је се са свим својим срцем! Ту је јаки корен твоје снаге; у туђини ти стојиш усамљен, слаба трска коју олућ скрха“. Тако исто свечано и сугестивио звоне и. речи слободе из заклетве у Ритлиу: „Хоћемо да: смо слободни као што су нам били оци, пре смрт но живот у ропству!“ Речи слободе, наговештено“ је већ, Шилеру у опште иду од срца, јер је скоро целога свога века био жељан слободе. још касдечко морао је по жељи виртембершког херцога Карла Евгенија да се одлучи за струку коју није марио, а затим је, одавши се чисто књижевној ка=ријери, целога века био жељан. економске слободе:и у три маха, кад је за кратко време имао нарочите службе — прво пуковски лекар у Штутгарту, затим поворишни песник у Манхајму и најзад ван=редни професор историје на универзитету у јени —= његов материјални положај био је посве незавидан.. Отуда толико полета у драми чији је основни-то н борба: за слободу. И баш стога Шилеров „Тел“ ће бити популаран доклегод буде тлачитеља и потлачених.

Из свих тих разлога „Гел“ ће несумњиво бити популаран и код нас, нарочито у данашње доба каљ је мучна и крвава борба за народну слеболу у најживљој успомени. Стрећан слућај хтео је уједно да нам „Тел“ дође кроз препев нашег највећег родољубивог песника, који је, поред тога, већ дао: довољно доказа и о својим великим преводилачким способностима. Отуда је потписани уверен, и ако У тренутку кад пише ове редове не познаје г. Ш]антећев превод, да ће Шилеров „Тел“ на српском језику бити потпуно достојан и писца и преводиоца.

Милош Тривунац.