Vizantiske slike. Knj. 1

РНивот једне византисне царице. ]

У најудаљенијем делу царскога двора у Византији, иза дворана за стражу и одељења за примање, усред вртова пуних хлада и текућих вода који су га чинили, по речима једнога хроничара, као „неки нови Еден“, као „неки други рај“, дизало се приватно обиталиште грчких царева средњега века.

Описи византиских писаца допуштају нам још више да назремо какво је било то господско и раскошно пребивалиште, које су кроз векове улепшавали више покољења владалаца, и где су, далеко од светске вреве и досаде церемонијала, василеуси“), представници Бога на земљи, налазили доколице да опет постану људи. Свуда је био сам скупоцени мрамор, сам сјајни мозајик. У великој дворани Нове Палате коју је саградио Василије ], изнад величанствене колонаде у којој се наизменично ређао мрамор и црвени 'оникс, велике композиције, споменици оног световног сликарства које византиски господари нису презирали толико колико се мисли, представљале су владара где седи на престолу међу својим победоносним војводама, и причале славну епопеју његове владавине, „херкулске радове василеусове“, како каже један савремени писац, „Његову бригу за срећу својих поданика, његове напоре на бојном пољу, његове Богом дане победе“. Али је нарочито царска спаваћа соба била, изгледа, право чудо од лепоте. Под високом таваницом посутом златним звездама, где се, насликан у мозајику зелене боје, сијао крст, символ спасења, раскошни украси китили су све делове про-

ђ) Цареви. ЖИВОТ ЈЕДНЕ ВИЗАНТИСКЕ ЦАРИЦЕ 1