Vizantiske slike. Knj. 1

ЖИВОТ ЈЕДНЕ ЦАРИЦЕ Ф%

ске породице, она која су се због тога звала „порфирородни“. И, једном речју, свуда је била велелепност врата, од сребра или од слонове кости, пурпурних завеса које клизе по сребрним шипкама, ћилимова везених златом. на којима су биле представљене баснословне животиње, великих златних полијелеја обешених о сводове кубета, скупоцених ствари фино украшених уметаним плочицама од седефа, слонове кости и злата.

У том величанственом обиталишту, сред свога двора од евнуха и жена, далеко од сјајних парада церемонијала, далеко од хучне узрујаности престонице, живела је у тихом миру цветних вртова, крај јасног жубора водоскока, она чији. бих живот хтео овде да опишем „слава пурпура, радост света“, како ју је поздрављао цариградски народ, „благочестива и пресрећна Августа, василиса која воли Христа“, како ју је називао протокол, једном речју, царица Византије. |

П

Живот који су водиле владарке Источног Римског Царства обично се представља у доста нетачној светлости. По неком несвесном опомињању на појмове који су, у старој Грчкој, у средњевековној Русији, на муслиманском Истоку кроз сва времена, одредили положај жене, византиске се царице радо сматрају као вечите малолетнице, и вечите затворенице, строго ограђене у гинекеју, ') притешњене евнуховом сабљом, које пуштају у своју близину само жене, „људе без браде“, како се говорило у Византији, и старе свештенике, које се показују у публици само у врло ретким свечаностима, :. то строго покривене, да се заклоне од радозналих погледа, које држе у страни свој женски двор, брижљиво одвојен од василеусовог, које живе, једном речју, у том хришћанском друштву животом муслиманског харема.

ђ Одељење за жене.