Vizantiske slike. Knj. 1

218 ШАРЛ дил

би му и лежећи став убрзо постао несношљив, и слуге су га непрестано морале премештати с једне стране на другу. Често му је било тешко чак и да говори. Али он је нарочито изгледао жалосно кад се требало појавити у каквој званичној поворци. Њега су морали подићи на коња, и он је полазио са два јака служитеља са стране, који су му одржавали равнотежу; целим путем којим је требало да прође, брижљиво су уклањали камење, да би га поштедели наглих и сувише јаких покрета, и василеус је тако одлазио, измучена лица, задувана дисања, пуштајући да се опусте узде, које више није могао узети у руке. Треба додати у похвалу Кон"стантинову, да је своју болест сносио храбро, увек насмејана лица, увек веселе нарави. Говорио је ша-лећи се, да му је Бог сигурно послао ту болест да заузда његове сувише ватрене страсти, и забављао се философирајући о својим патњама. Уосталом чим би му било боље, није се лишавао ни уживања ни милосница.

Поред владара живеле су две порфирородне "старе, које су с годинама биле постале мало на"стране. Зое, проводећи време у прављењу мириса, затварајући се лети као и зими у прегрејане собе, и не напуштајући свој омиљени посао осим да пали тамњан пред својим драгим иконама и да их пита о будућности; Теодора, непрестано бројећи новац нагомилан по њеним сандуцима, и не интересујући се готово низашта друго, сва претворена у чи„стоту и побожност. Око њих су се кретале званичне милоснице, Склерена, мала принцеза из Аланије и друге, дворани, љубимци, често људи доста нискога порекла, за којима би се цар залудео, и које је тада уздизао до највиших положаја у Држави. И сав тај свет се претерано забављао и трудио се да забавља цара.

Константин је заиста волео да се смеје. Кад су хтели да говоре 0 неком озбиљном послу, најбољи начин, једини, да се привуче његова пажња, –било је казати му прво какву добру шалу. Озбиљно