Vizantiske slike. Knj. 1

ЗОЕ ПОРФИРОГЕНИТА 228

зује према генералима, комешала се. И мндги добри грађани који су се, као Пселос, хвалили да су патриоте, сећајући се славних дана Василија И, строго су ценили ове владарке чије лудо расипање, детиња сујета, романтичне ћуди, осредњи дух, беху спремиле пропаст монархије и у снажан и здрав организам царевине унеле смртне клице опадања. Сви су тражили једног човека и војника. Теодора је имала среће да умре на време, да не дочека да букне криза која је претила. Она је свршила живот 31. августа 1056. г.

С њом се свршио онај Дом Македонски који је, пре два века, довео на престо онај Василије о чијим сам пусто/овинама и славољубљу раније испричао. Крајем 1Х века, енергија без устручавања тога вештог човека, ишчупавши монархију од опадања које јој је претило, осигурала је Византији два века «славе и напретка. Средином ХГ века, смрт последњег њеног потомка поново је водила царевину анархији. Али, у ХЕ као и у 1Х веку, та анархија је кратко време трајала: и овога пута нађе се један човек који, оснивајући династију Комнена, даде византи-

ској држави нов век сјаја. Тако је, у свакој одсуд· ној кризи, Византија налазила спасиоце; за сваким од њених привидних опадања долазио је неочекивани препорођај, у коме се, по речима једнога хроничара: „Даревина, та стара жена, појављује као млада девојка, украшена златом и драгим камењем“. То понављање напретка може лако изненадити оне који у византиској историји узимају у обзир само искварен дворски живот и хучне немире престонице: зато је важно поменути да, ма како живо и живописно изгледало причање догађаја који се тамо одигравају, Цариград и Света Палата нису сами за себе сва царевина.

Изван дворских сплетака и завера, изван војничких устанака и грађанских нереда, изван саблажњивих и детињастих ћуди тих искварених царева и тих изопачених царица, изван тога трулог света развратника, славољубапа и дворана, има у грађан-