Vojin

252

Заиста, нема примера у историји, да је који овакав, победама увенчан и просдављен војвода понизио се за љубав општој ствари, те да своје врховно место и самостално заповедништво жртвује, да при наступајућој битци игра подчињену ролу.—Али, кад се какав характер, као што је Влихер, наоди код северне војске са 30000, онда ретнење ствари било је сасвим у његовој руци , и он у самој ствари није био вођен , него вођ. А тим се озбиља препречило Бернадоту да остане нерадан или да изда. Блихеров уплив на најснажнији део северне војске био је сада непосредан. Зато он постави други услов, да тих 30000 под Лангероном идунајкраћим путем за напад; Билов и Винцннгероде, да без околишења пређу Паргу и да узастопце иду за њима: а за њнма одма Шведи као аријергарда. Бернадот није могао ништа да одбије. Да неби пак Бернадотова политика оспорила движење војске, те да нестигне за време боја, Блихер изда заповест Лангерону и Присту сасвим назначио и разговетио , где ћеје се оии са својих 30000 састати са северном војском. Те точке састанка назначи он сасвим пред Липиском , и већ у 9 сати у јутру бијаше та авангарда од његових 30000 у боју с Французима. Кад је Блихер узјахао коња, да се натраг после договора врати, већ је почела свитати зора за 18-ти Октобар , и кад се приближио свом главном стану, чу већ грмљаву топова на јужној страни Липиске: Шварценберг се беше сударио с Наполеоном још у 8 сати јутра. Познато је, колико је Наполеон веровао у судбину срећних дана својих пређашњих победа, или ииаче срећних догађаја у животу своме. 18-ти Окгобар небијаше му такав дан; то је био онакав дан као кад се из Москве враћао , кад је у највећим бедама саранио највећу војску овога света. Тај дан није На-