Vojin

253

лолеон изабрао да држи бигку, и то је један доказ, да је он хтео да одступа, кад је 18-ог био принуђен на бој. За случај , ако би био нападнут, наредио је он шта треба јогп преко ноћ. Али за решителну бнтку, као што је била та од 18. Октобра, нмао је он само још један једини тренутак времена, да нуждна наређеша учини. И он је то произвео — сви му непријатељи нризнају —- са таквом хитрином, за какву је само његов велики дух кадар био, и сваки му се дивити морао. Вешти ратник преокренуо је свој положај у један мах, пред очима својих непријатеља; тако хитро и вешто бијаху војске премештане од свога мајстора! Како је последњег дана, па и те ноћи, киша падала , то се још дивније ноказиваше сунце, које се из јутрење магле к небу подизало. Сјајним својим зрацима осијаваше оно јуначка дела светога гњева на орунгје усталог народа, који није хтео да га више срамоти и гњечи странац, и коме се јавно обећала награда са речи царском и краљевском, да Ке он одма у својима замљама бити слободан народ , а не само независан и споља слободан. У овој се битци код Липиске борио немачки народ без разлике чина тако и с таквом вером у победу, да, ако би као борци и попадали, да ће њиови синови и унуци живети на њиовим гробовима као слободан народ узшвајући двојаки блвгослов: и као слободни грађани и као слободан народ, као што су срећни они поносити Инглези. Прусија и Русија то су изрекле, јер им је требало да произведу у Немачкој Фанатизам, „а овај је могао поћи само на усвик слободе." Немци се нису борили 13-те године да поврате старо стање , него су се борили за велику и слободну Немачку, као што је из главног стана три владаоца 16-ог Октобра издан позив и гласио: „Ви се