Vojin

254

борите за слободу Европе, за независиост својих сисинова и за безсмртност вашег имена. То је света борба." Но сунце је обасјавало 18-ог Октобра велика и дивотна дела непријатељева; у свој својој величини појавио се ратнн Геније Француског завојевача и са неодољнвом храброшћу борише се чврсти Французи. Они многога нису имали, чега је код савезника задоста било , и сам број људи и топова био је мањи него у савезника. По војничким немачкнм извештајима имали су савезници пред Липиском најмање 300000 војске , а Наполеон 145000. Савезници дакле имађаху више иег још једанпут толико. Положај обе војске био је сада сасвим различит од оног 16-ог Октобра. Наполеон је свој јако сузио. Његово је десно крило чинило праву линију из Коиевице до Пропстејиде, одатле се гонило у натраг доста нагло и ишло је до Шгатерица. Та три села бранила су ова три оделења: Поњатовског, Викторово и Лористеново; над свима пак заповедаше Мнрат, неапољски краљ. Поњатовски ту на бојишту самом буде наименован за маршала и добије да брани Коневицу, коју је 16-ог мушки одржао. Код Штетерица је стајао Лористен. Виктор је бранио кључ целе позиције и Пропстејиду. Вахава и Либергволквица, које су ономад биле обливене крвљу, буду нахтуштене, јер је Наполеон умео да цени прикупљен положај боље, него савезници 16-ог. Села : Делич , Десен , ШеФерај, МосдорФ, Цигелхитен, и Цукенхаузен била су поседнута јаким Францусгшм оделењима, и непријатељу је ваљало да освојн најпре њп, па онда тек да дође на главну позицију. У средини код Холцхаузена стајао је Магдоналдо: он се састављао с левим крилом преко ЦвајнаудорФа и Милкадена, и са истакнутим својим оделењима држаоје село Клајн Поснав и БалсдорФ. Као што десно крило под Миратом, тако