Vojin

224

ВОЈИН

сабону, Опорту, Ливерпулу, Бристолуи Лондону. Одатле сад полази, да се излије у Европу задржавајући правац према источној троговини, која јој у коб иде. Источна пак трговина , која се креће на запад а полази из Цапана, Чине, Инђије и Ирана са полазним слагалиштем у Бомбају има такође два главна излаза, т. ј. уАлександрији и Смирни, и два мања у Бејруту и Цариграду. Одатле сад иде у Европу, опет држећи се правца западне трговине, воја јој на сусрет иде. Континентална стоваришта те светске трговине видимо за западну Л и с а б о н, Опорто, Хавру, Амстердам, Хамбург, аза источну Марзељ, Ђенову, Млетке, Трст, Цариград, Галац, Одесу. То су приморсиа места у Европи, где се истоварује западна и источна трговина, или правије рећи америчанска и инђијанска. Међу свима овима напоменутима местима најглавнији је трг на западу Лондон, на истоку Александрија. То су две точке, које се морају саставити, и које опредељавају правац трговачким пругама по Европи. Због тога , што балканско полострово, због свог политичног стања, ннје спремљено, да инђијанску трговину прими и преда у Европу, морало се главно сместиште, које одговара Лондону, измаћи натраг, и настанити се у А л е к с а н д р и ји. Отуда после долази и то, да се трговинска пруга за Европу одма у Александрији цепа на две једнако важне бразде, на ону, која иде на Марзељ, и на ону, што тегли к Трсту. А из тога одма видимо и то, да су те две бразде, марзељска и трстанска, за источну трговину по Европи најглавније. Због тога пак, што на далеком европском северу постоји варош, која захтева сваковрстне аФричанске и азијанске производе, која раскошно троши ту источну робу, а међугим од западних пруга здраво је у етрани, нити је на ударцу