Vojin

226

ВОЈИН

каиском полострову, а с тии и за Србију, од највеће важности. То је пруга, која долази с југа у Београд. Она је расцепљена на двоје, једна иде од Цариграда, а друга од Солуна. На подробно разлагање ових пруга, ми ћемо се вратити доцније, а сада само укратко да наспоменемо, да су оне при свем том, што им је положај од огромне вредиости, још врло неразвијене и од скученог значаја. Културно и индустријско стање балканског полострова није у том положају, да и при незгодним политичним и социјалним одношењима у тим земљама, опет трговина могне уздићи се на неку висину, а оскудица у комуникацијама још јаче тишти и оно мало продуктивне снаге која у тим крајевима животари. По томе дакле, како Балканско полострово стоји у погледу културном, индустријском и комуникацијонском, очевидно је, да трговина мора бити на ниском степену, и да каравани, злохудни мотори древне трговине немогу и нису кадри конкурисати са средствима и елементима данашњег трговног обрта. Због тога, што је комуникација по суву на Балканском полострову одвећ хрђава и недовољна, има још једна пруга, за Београд од великог значаја, која доноси и даље односи источну трговииу. То је пруга уз Д у н а в. Из Александрије и С м и р н е пут Ц ар и г р а д а улази она у Ц р н о м о р е и одатле попевшн се на Дунав носи источну робу даље у Европу, излазећи код Пеште и Беча на пругу трстанску. Ова пруга у исто време прима и русијанску трговину , и доцније бнће важна као посредница између Русије и Италије. Како пак Дунав на утоку своме у море завија поголем кључ , и тиме пут доста заовитним гради , то од неког доба подигнут је с Дунава од Черне воде на море код Кистенџе пречац, који водеии пут од Ц а р и г р а д а доБеограда у доста скраћава.