Vojin

38

ДРАГАШЕВИЋА

временом, и да смо сразмерно врло далеко коракнули. У самој пак ствари као да небијаше тако, и ако је нстина, да мењање установа и закона сваки час, немора бити због тога, што су ђоја хрђаве, него то може бити и доказ, да народ и држава брзим корацима иде напред, па и закони, као мртва слова, морају се увек удешавати и нрекрајати према корацима тог напредовања. Ми неможемо пребацити радиоцима ни из једне ни из друге перијоде, да небијаху патријотни; али они први, при свбј својој доброј вољи, осећаху се да су страни, други пак одвише с'е уздаше у себе, и као да мишљаху, да им с неким иравом прииадају у држави ио најважнија места. Међутим обоји бијаху несрбских појмова, и обоји и нехотице иђаху према народу неким нутем, који нас је могао одвесги у велике погрешке. И у Србији већ се могаху чути и видети набуситости од стране бирократа, који се у народу аростократски понашаху. А борба између њих самих још је трајала; између оних, који се спремаху за рад, бијаше и — неслоге. Нрепирући се о првенству, обоји су занемарили онај задатак, за који позвани бијаху, и једни у одбрани, други у нападу, ни једни пак на народном терену, бише доста дуги бој, а скупо време иротицаше тако рећи у залуд. Односно на војну струку носебице, није ништа бол>ег било. Прва наша регуларна војска * била је чисто руска. И дисциплина, и уређење, и строј, и одело, па и команда, све то бијаше руско. Ми мигаљасмо, да друкче неможе бити, него како у Европи

* Небројећи ону у години 1808, која је била чисто аустријска.