Vojin

МИСЛИ 0 СРБСКОЈ НАРОДН ј ОЈ ВОЈСЦИ

39

бива; а почем од Руса већ имадосмо неве помоћи у тој смисли, то је лако могло бити, да без икаквог нремишљања узмемо руски систем. Ал доцније, као и у оним другим гранама, наступе борбе, и ако с мање ватре, и сад се у нашу војску узимаше нешто Пруско, сад нешто Фрапцуско итд. Све дакле, штогод нам је за нашу младу државу требало , узимали смо са стране. Ми смо за свапгга потрчали у изображену Европу, јер небијасмо толико дозрели, да умемо расудити, како ми стојимо с нашим потребама и околностима, према тој Европи. Ми незнађасмо натпе стање, непознавасмо своје особине, само по кад и кад виђесмо, да се ово и ово некако неслаже , ал опет лека неумедосмо му наћи. И опет узимасмо са стране. Но то је и наравно било: земља , кад је у почетку свога развијања, и неможе имати тако изображених људи, да умупод-, пуно разумети своје потребе, и да уму точно оценити позајмљене ствари. Још у вртлогу од свакојаких установа по земљама, које бијаху далеко изображеније од нас, је ли било могуће нашима почетницима, да узазнају и виде, да није све злато, што се сјаји, и да није свака капа за сваку главу? Али је било могуће, да искуствима неким нагоњени, дођемо к себи, и да се тргнемо од иута, који почесмо виђати, да нас на другу страну води! Но код нас је већ у болест прешло било , да немамо вере у својему, него да усвајамо туђе па ма какво. — „У слепом поштовању туђега блага" — нек нам се дозволи иослужити се искреном исповешћу оних племенитих Руса, што се онако братски и светујући нас