Vojin

ДРАГАШЕВИЋА

27

на железном нуту. Са ГеограФшом већ нше тако. Помоћу њеног каквог знања нисмо какри ништа новога начинити; ади без ње 10111 мање смо кадри у другнма или барем већ поменутима наукама и вештинама коракнути. С тога ми ГеограФиху и зовемо радгие знањем, него науком, а вештина већ неможе ни бити. ГеограФша 1е дакле постала само из искуства. Што неки људи овде и онде ог.о и оно вндеше то они записаше и дадоше нама, да читамо па да и ми знамо, и ако тамо небшасмо. А да би нам 10111 боље и увиђавнше иредставили то, штохоће1у, оии и исписаше слику те земље да 1е гледамо, као оно у икону кадгледамо, и да ()д1оданпут видимо нашуждн1Пе ствари на тој земљн. И учење ГеограФИ1е неможе бити без тога. Те геограФгиске слике или нортрете замењују нам саму земљу, и чине, да ову и опу област или земљу можемо знати и разбирати каква 1е, а да и неидемо тамо. То 1е баш поради гога и учињено, да човек немора, 1ер свуда неби ни могао, да иде, ако хоће да о то1 земљи штогод зна, А ГеограФша се и може изучити само из тих слика и портрета; речи служе само томе, да се об1асни оно, што у слици има, или да нопуне оно, што у слику немогаде ући. Свака скоро друга наука учи се из речи, а слике 1е об1асњава1у и понуњу1у, напротив ГеограФша учи се из слика а речи 1е об1асњава1у и попуњу1у. И ми ћемо тако и да 1е учимо. Но ми нећемо бити кадри да све знаке у слики и све изразе у њо1 упамтимо, ако их сами свотм руком неградимо. Немо1мо пак да се поплашимо од-о-тога, 1ер 1е то врло лако. Сваки од нас ирошао 1е различита. места