Vojin

40

ТУМАЧЕЊЕ В01НИЧК0-СУДСК0Г ЗАКОНА

сти, кошма 1е изречено уважење међународног нрава, онда нигде 10шт непоштованог. Све 1е красно и лепо, али на Косову имамо и црту вошичког издактва. Србска В01ска слеже се на Косово, да брани народна права и слободу, да друг поред друга умре за њу. Обилић остављен без во1водског д1е1ства и моћи, увређен именом издаице интригом издаице, немогаше лешпе сво1у частољубивост вошичку задовољити, сво1у верност доказати и победу олакшати, него делом ко!е 1е предузео и извршио. А Вуе даде сво1 глас за борбу, оста на челу сво1е команде, заузе положа1 за борбу и кад се дели срећа и несрећа и кад се крв проли потоцима и тек да Срби свог непри1атеља униште, али нема снаге за решителни пораз, нема Вука нигде ни од чуда. Као што рекосмо Вук по речма беше у слоги, оста на челу команде, прими заповест и заузе поиоложа! за борбу а изневери заставу у сред борбе. Тако радити може само издашик оног и овог времена. „Вук 1е издатца." Изневерена застава протужи и народ прокле Вука, а Бог кош добра награђу1е а. зла казни, млого пута 1ошт на земљи нареди, те Вука удавише његови савезници, да неиспуне обећање за изда1ство. 1ошт 1едно само оста1е, да потомци умрлих на Косову јуиака изреку пресуду Вуку, ко1ом да се лик Вука Бранковића, макар и после 500 година обеси на месту издактва. Ето тако браћо, Срби као вошици верни, сва-