Vojin

146

в01нички гени1е

На други начин дејству1е противников одпор непосредно на старегаину вотичког губитдима средстава К01а при дужем одупирању непршатељском нестахати почињу, и одговорношћу ко1а 1е тиме скопчана. Тек оваким брижним иосматрањима, његова моћ воље почиње да се опроба. Но и ово тш нше сав терет што га старешина сносити мора (и што 1е кадар да савдада у себи) 1ер ова су дектва непосредно управљена иротиву бораца ко1е он предводи и тек преко њих предазе она и нањ. Док 1е во1ска пуна добре воље и расподожења за борбу, дотде и вођа нема нужде да развша 1аку вољу рад постизавања свошх намера; али чим наступе критични1е окодности (ко1е никад не изоста1у кад се нешто озбиљно подузима) тад и ствари не иду више као каква подмазана машина, 1ер сама ова машина почиње да се одупире; па да би њоме вдадати &огли, морамо развити сву снагу наше воље. Под одпором што га овди напоменусмо, не треба разумети непокорност (премда се код по1единих вошика и оне иоказују) него сумарно упечателење произведено погдедом на. жадосне и крваве жртве, и на очевидно пропадање и неста1ање физичних и морадних сида. Па све ово старешина не само што мора у самом себи да свдада, него и код свшу оних кошх узбуђења потреса, бо1азни, сумње и тежње посредно или непосредно на њега или боље у њега прелазе. — Чим у по1единима снага почиње да попушта и да малаксава, чим она нше ношена собственом вољом, — одма почиње сав терет да пада на вошковођу. 0 његова топла чуства, треба да се разгреГу оледени осећат свшу осталих,