Vojin

162

1евр0пска лака пешадша

ове броше размере, порађа се чудна мисао о право1 снази руске вокке, где 1е лака пешади1а веома слабо заступљена. Ова неудесност врло се осећа, 1ер у Русиш уопште не доста1е гипкост, независна радња и иницијатива поједине личности, ко1а се увела у наше доба у другим воккама као суштанствени елеменат II. У Аустриш 1е размера између лини1ске и лаке пешадме, као 7 према 1; прва има 828 а последња 40 батаљона, — свега 42,160 људи, кошма 1е 1езгра регимента тиролских стрелаца — у осам батаљона а 8500 људп. Погранична регимента (32 бат. од 1054 људи, по 6 чета сваки) беше у последње доба део лаке пешадше, и премда нже више тако , ипак 1е 1едан елеменат удешен за службу чаркаџша и предводнице. Кад погледамо навикс ових у обичном животу и извршивање њихове особене службе чува1ући границу спрам Турске, било од прилепљивих болести или од смртних правителствених непршатеља: наоружаних непршатеља и криумчара, — морамо рећи е су ваљани. Главна сво1ства Аустршске лаке пешадше, састо1е се, у точном стрељању и урођено1 особитости, тако рећи у неусиљености њеног двизања. За ово својство на1већма има1у захвалити постбинским навикама и здравоме поднебшу. Од детињства вични да гађа1у нишана и научени на опасности лова по планинским врлетима Тиролци и Далматинци, уз снажно тело, очврсло ваздухом отачанствених брегова, има^у 10ш и природне увиђавности, ко1е уздижу њихову