Vojin

204

РАТНА СРЕЂА

1е као и свака игра нроменљиве среће. Баш кад Ге ГустаФ Адолфо стао на земљу Немачку, са свим Је лено у ђерманско1 дшети изрекао ТилиГе, 1едан од бољих ђенерала царевих, ову мисао: „Ратгеигра где^ се доби1а више или мање — но страсти играча. Час се добша, час се губи; и кад се млого добша, обично се догађа, да игра дуже траје, а то или с тога, што она1, кот доби1а, продужава игру што тежи да више доби1е, или што она1, кош губи, неће да престане од игре само, што се нада да опет добше што 1е изгубио. На свршетку срећа се обрне ; и она! што 1е добшао изгуби не само оно што 1е добио, већ и све што 1е имао ире но што 1е започео играти 1 ). Па може ли се ослонити само на срећу, да нам она рат реши, као што то тврде млоги писци па и Корнељ Неиот ? И, зар треба пренебрегнути на1простте осторожности и не користовати се знањем вошичке вештине, ко^а 1е постала кад и колевка првих људи? Да испитамо ове две точке. Пре свега, ако би се во1вода само на срећу ослонио, он тада не би имао никаквих дужности: 1ер, дужност 1е реч разума, а овоме несме ништа недостатати, нарочиго пак кад су ту уплетени интереси тако важни, као они што у рату постаЈу, кош задиру у снагу и биће каквога народа. Искусан и с извесним даром во1вода не сме никад пренебрегнути и престати да сво1е чува, због што 1е он сре= ћан. Кад се каква ствар без воље и рђаво ради,

') Кћеуепћие11ег. Апп-Еегпап<Н, стр. 1289. Изрек ТидиЈа, од кога смо нешто изложили , без сумње 1е украшен и улепшав пиедем кронике.