Vojin

208

РАТНА СРЕЂА

Еол Улису беше у меховима поверио, — узрок томе беше само тренутан сан Улисов. х ) Ова несталност дела људских, и то, што мало треба па да се другаче обрну, природно нас повлачи да са Сен-Евремоном закључимо: „Ваља познавати сво1у звезду, 1ер 1е сваки има; многи не познаГући је нису били онолко срећни, колко би могли бити у животу своме". Такође треба испитати звезду свога противника и дознати да ли му срећа често помаже, па ако 1е тако, боље би било ако се може, с н>им се не сударати. У чему се састош ова несталност? Изузима1ући разне прилике, као што беше Блихеров долазак на разбо1иште, што беше дело матермалне заповести, помоћне околности, ко1е утичу на резултате операциа во1ених, већином припада1у морално1 заповести. 2 ) Оне зависе више од људи но од месности; па ваља се спремити да се њима користу1емо, као год и свима догађатима, кот се могу по1авити. 3 ) (Продужиће се.)

') Бе МепЈОг ДезЕоЈз, раг 1е §епега1 сот*е (1' АМтаг, Рапз, 1826, страна 455. Исти писац на другој страни вели: »Успех и слава, често нрииадају срећи. 2 ) Писмо ђенерала Жомиви у 8рес(а1е-пг Ш1Н(а1ге, АоиЈ, 1856.— ВоЈаода ночињући борбу/' рекао 1е Напи1ер, >; ,меће на коцку свохе добро име, част и срећу свога народа, и ту иоже решити 1ед1ш јарак пет стопа дугачак, или погрешка незналца, или вика страшљивца, или свака друга околност тако исто општа. Нлз4о1ге<1е1а ^иегге с1ап8 1ареп1п8и1е <1 е 1807 до 1814, 1гас1. Јг&пса18е, 1от IX. 3 )'Ор1п1оп8 <1еНаро1еоп, р а г М. Б а т а 8 - Н1 п а г Л, 1 I. р. 551.

ДРЖАВНД ИКЧАТНИЦЖ У БЕОГРАДУ.