Vojin

0 в01ничк01 управи

229

влаче"), — оста1е вечито слика уображења, коГу не можемо да сиоменемо, а да не изговоримо оне речи, кошх може бити нема, ал би ваљало да се на његовом гробу читаау: „Рече Бог да будет св!ет, и бист Њутен." И доиста његово знање и скромност бехаше ретка, да се он може сматрати као детенде, кохе се забавља малим камичком на обали неизмернога мора истине, кохе се шири пред његовим погледом, без да га може да испита. Но ова1 велики ђенше, па дакле и сви други, кош се прославише високим знањима, само су мало по мало на родљудски расипали својанеисцрпна добра, нити им се може приписати,да они у основу променише и усавршише законе и управу за срећу народну. У трећу врсгу ставилисмо оне велике духове, кот као вошици дивно искочише. Њихов славан живот започиње се тш од детинства, — од ученика воше школе или ОФицира, илм тш од ране младости кад прост вотикбе1аше. Мноипе сеузвисио1едним или другим путем и дошао до на1вишег друштвеног положа1а. Од сво1ИХ првих дана дакле, стот он под строгим спецшалним законима, који сви имаГу поглавиту цељ, да му у младу душу уселе најузвишенше човечанске врлине, те да од њега створе врлога борца и и вечитог заштитника свеколико1 браћи свокн, К0101 или Бог не суди да с њим могу корачати, или их за навек лиши те среће да врше велике отачанствене дужности. На1чвршћи ред, мудра економа1а и ваљана администрацта, наЦубље поштовање али са досто1анством, дружеван дух, сопствеиа љубав у присто1ним границама, жртвовање свега па и самог свога