Vojin

и умбтност ратна

253

1уче можда и мудра беху, неизостану хако иза онште свести.*) Први људи да богме морадоше се борити најприроднитм оруипем; — нашре несницом, а одмах за тим камењем, костима од животиња иди буџама и дебелим батинама. А да би противнику што више вреда нанели, они ове батине зашиљише с 1едне стране, и досетише се да баца1у мало камење на велика одсто1ана. — При борби свакад човеку стоги на уму, поред тога да сво1е оружхе гато боље употреби, — хош и да се, ако је могуће, заклони од противничке снаге, и с тога и људима у неизображеноме свету морало 1е брзо доћи на памет, како да сво1е тело покршу: те измислише металне оклопе на прса, шлемове на главу и врат, наголенице, рукавице. Ова прека потреба беше основ прво1 меканици, ко!а опет са свим природно повуче за собом постанак и свшу осталих природних наука са точним рачунима. Па на скоро рат роди лепе уметности, од котх ирву музику. Телесна движења распаљу1у душевне страсти: њих осећамо у брзоме току крви и ширењу одушевљењазанешто извесно. Опасност за соиствени живот нше нам страшна, или боље, ми баш сами трчимо у бесни вихар, тражећи начина, како да противника свога унигатимо. Први звуци хармонше 10111 у дивљему стању, природно 1е, беху 1аки усклици, ко1е производише помамни и неуредни дивљаци. Доцнше дођоше побожне и ратничке песме. Оне су силно утицале на нерве ратника, и у тешким тре(* Да се иосдужимо изреком г. Драгашевића. Прев.