Vojin

244

0 В01НИЧК01 УПРАБИ

сти и све ратне врлине у своте ниже, — вазда мислећи право, само прегорив, добар ал сталан и непопусљив у прилици кад 1е то потребно; мора да има мудрости, промишљености и способности да му срце много издржати може; сталност, веселост и т. д. и напослетку, ваља да има гласа, како 1е он срећан у свошм предузећима. Главни во!вода ваља да све разумева, али у крупно, не упуштахући се у подробности, К01е му нису потребне за љегово високо опредељење. И сваки она1 во1вода, кот улази у иодробности нижих старешина и наГмање ситнице ставља под строгу одговорност, —не разуме своху дужност и не поња сво1у важну мисшу; и ни његово знање,, ни 1унаштво, ни ђенше не може му помоћи, ако се у не време са тим ситницама забављао буде. Нестрпељива живост као и наглост без размишљења, никако му се не дозвољава1у. Његова душевна моћ, треба да 1е толико развшена, да свакад према прилици уме да створи себи улогу и карактер, те да са сигурношћу схваћа резултате, и шш да 1е у стању да размишља брзо и мудро. За воГводу од одељења каквог, кош стот под непосредним налозима главнога во1воде, — нше баш преко нужно да има толико узвишеног дара, као кад би он сам радио на огромноме самосталноме иољу; ал му 1е потребно да има довољно разбистрене увиђавности, 1унаштва, предузимљивости, решивости, посто1анства, трезвеносги; ваља да 1е упоран у борби, тих и присебан у опасности; да има много знања у уметности ратно!, да лако руководи сво^е трупе, да су