Vojin

И УМЕТНОСТ РАТНА

249

потреба поникоше уметностп и вештине; и знања и науке дођоше за тим као са свим природно слетство. Бог 1е створио човека из ничега и дао му два разна пола , да се множе и живе у тесноме одноша1у, како би се и њихови потомци узајмно волели. Да наши праоци беху паметниш и да не беху Богу сагрешили , они би, као и сви љихови потомци , вечито били у ра1у земскоме, у наГвећох хармониш, где ништа више не би умели пожелети. Непослушност донела 1е смрт телу а страст души. Људи не могаху живети без љубави и мржње. И у таквоме стању слабости и разврату тела, где нечистоћа и гад беше покрила образ божиш, — би ли могло посто1ати другога начина до оругша, да се испуни наше земско онредељење? Како би се могли скупити и у друштву живети људи, кад не би било снаге, ко1а обвезу1е свакога да поштује законе и независност, потчињава1ући све влади малене гомиле, ко1а има у рукама, сва срества да одржи благостање и ж.нвот народни? Такав резултат само се може од рата очекивати. Оруж1е и вера то су два узвишена начела, ко1а покрећу и подржава1у друштво за његово добро или зло, по правцу, кош зависи од свести или разборитости његове: али оружге утире пут и спрема га, да вара и науке могу из^авити сво1 животан утица1. Пре потона н>ш млого ире, народи беху нод управом снаге и воље , и у тим давним временима, очевидно 1е, да вера морала 1е имаги догама 1аких и буших, и морала их 1е свереио неговати , — 1ер уметносг ратна беше са свим незнатна. Тада се бо-