Vojin

И УМЕТНОСТ РАТНА

267

истраживања у ово1 науци, без сумње имала су за цед да сачуваху живот рањеним ратницима. На своме хе месту да споменемо како се и обичат људски здраво умекшаше и ублажише 10ш са ирвим веком човечшега живота, а то због узрока, кот ћемо сад издожити. Сажаљење и милосрђе бе1аше здраво распрострањено међу Асирцима и Вавидоњанима. Метаху се т. 1. болесни по иутовима и јјтп им местима, и кот од продазећих не би се за њих сво1ски заузео и гдедао да им помогне и издечи их; — беше издожен општему куђењу. Науке су природно дошде од вештина. И ако речемо баш и да нису све науке постаде у рату, ал морамо признати да све бар имагу тесне свезе с њиме; 1ер стратигша, ФортиФикацша, итд. нису ништа друго но средства ратовања. Нема дакде никаке гране знања, ко1а не би имала свога почетка у првим биткама, или ко1а се бар не везуГе као данцем каквим за почетак вотичке науке. И само то1 науци ратно1 има1у сви народи да захваде што добише уза1мне путове и степен образованости, до кога дођоше. Исторша не претставља ништа друго, но веран однопш између свесних и моралних бораба, ко1е беху у исти мах кад и матершална трења човечанства. Велике породице, велики народи постали су у животу вотичкоме: и тек у томе поставише законе, кот натепше хармоншаше са потребама њиховога друштвенога стања: и под тим законима устанила се независност земаља одмах, чим се народи уредише начином натходнитм њихноме опредељењу; велики