Vojin

и уметност ратна

283

ња1у, у затвор шиљу.. па шта вишс и убшају све оне, за ко1е знађаху да има1у узвишенога дара. Тако прођоше на10ддични1е вође Есенофон, Мидтшад, Темистокао, АдкивиГад и 10ш други. Дисциилина беше ослабида, 1унаштво и ратничке врдине ишчезоше из вокке, К0101 сада заповедаху гдупе вође са гнусним оруђем интриге, место пдемените и поштене способности; цеда во1ска бе1аше сам на^амник, нити бе1аше и једног поштеног грађанина; и сами официри ове во1ске нису имади никаке друге тежље до пара и користољубља. Осим свега овога, вечито трење Шпарте и Атине, беше гдавни узрок малога века леиим данима Грчке. Овако су прошли и сви народи, кот на овавав начин живеше. ЕГа 1е ли било могуће при таквим околностима склопити чврсту, Гедну државу С тога » само они потпадоше под вештшег непршатеља, кот их покори и ратом и политиком. Сви ти узроци скупа завршише иоквареност и ослабише стару Грчку, у конл престаде свест водити и распоређивати вокку на бошоме пољу. И ова земља ко1а 1е родида тодико одличитих људи, где васпитавање младежи циљаше нарочито на способност брањења отаџбине, та1 народ јелински, ко1и у малим Фалангама разбшаше небро1ене гомиле непршатеља, — та1 исти народ велим беше изгубио сво1 ионос, своје добро име. Он не беше ништа друго до гомила пониженог парода покривеног страстима, где међусобна завист, и општа млитавост беше овладада; и народ ова1 нше више имао вокке, нити му се роди