Vojin

286

0БРА30ВАН0СТ НАРОДНА

ваву борбу са њима, и тек иошто их иобедише, помиритпе се и скдонише их да у друштву живе. Тако исто покорише они и све остале општине и народиће, кот се усудише да им оружГем запрете. И ово малепо гнездо, ко1е доцнше заповедаше целоме познатоме свету, покорило је два нова елемента Етрурце и Албине; у раси Етрушксн текла 1е крв истова, она Ге имала сво1е вере, аристократију, и мислила хе да 1е постохано огњиште темељ срећи земаљској; а раса Албинска имађаше правога западнога типа, с идехама херотчним, и волела хе народни елеменат, мењање кућишта, напредак и слободу. И Ромул беше не само велики ратник, већ хош и изванредан законодавац, кохи 1е неизмерно волео браниоце породица. Он хе награђивао врлине, и онима кохи се одликоваше дао 1е више земље него другима? — то беше постанак патрициха и илебеха; али он хе створио између ових класа хедну трећу, коха хе имала у дужности да руководи послове ниже класе, да им расправља нарнице, да их на трибунама брижљиво брани, хедном речи да им прави заштитници н покровитељи буду; А зато су пак они (плебехи) морали да поштуху ове свохе старатеље исто као и очеве породица, да им помажу у раду патршотноме, да им откупљуху децу, ако би их случахно неприхатељ заробио, — и уопште да им у свачему тешко бреме олакшаваху. (Продужиће се.)