Vojin

276

0бра30ван0ст народна

пољу. Атињанин Ксенофон стекао 1е себи бесмртне славе са свотм готово неверо1етним повратком из непршатељске земље: са десет хиљада пешадије, за деветна1ест месеци прејурпо 1е ова1 громовити вођа трина1ест стотииа миља непршатељске Персше, савдадавши толике препоне, ко^е му п људи и природа подметаху; он 1е начинпо 1едан мали ескадрон од педесет коњаника, кош му заклањаху коње, што муницшу ношаху. Они десет хиљада вошика Ксенофонови и три хиљаде Грка, што падоше код Цинакса, — били су прва стална вотка у цело1Грчко1; после пораза Кира Млађега н његових сто хиљада бораца, с котма се Грци имађаху да с1едине, КсеноФОн учини изванредних усиљавања само да би осигурао повратак ове вотке, коМ беше непршатељ Артачерч краљ персишки, са две стотине хиљада људи. У половини петога века, Перикао добше највишу управу у Атини; он бејаше вешт политичар и велики во1вода, мудар администратор, славан беседник, привитан карактер и имађаше фино и осетљиво срце према беди, — и због толиких свотх сво1става умео се он тридесет година да одржи на првоме месту и да заповеда као неограничени монарх; он 1е прибавио сво101 отаџбини намепше дане славе и среће; и у његово доба науке, уметности и писања попеше се на сво1у апогау. За време овога века, кот се и век Периклов зове, — цела Грчка беше подељена на две моћне стране: Атину и Шпарту, и обе оне мржаху се страшно и само тражаху прилике да из1аве сво1у велику