Vojin

и уметност ратна 277

снагу. Славољубиви Атињани владаху иорем ко1е свохом ведиком флотом , а ко1е опет помоћу свотх платежних савезника, према котма се служаху они највећим насиљем. Њени закони савргаено демократски сагибаше се пред слободним грађанином, кот бе1аше у пуно1 слободи ћа до раскалашности; ту бе1аху људи виши од закона, и сваки је умео само живети за државу. Шпартанци имађаху већу силу на суво1 земљи: уз њу иђаху и више гртаих државица, ко1е имађаху аристократске слободе. Шпартанци имађаху у своме карактеру нешто суровог, грубог; њихови закони беху строги и беше им поглавити основ — грађанин је дужан умрети за своју отаџбину; држава 1е све, по1едини ништа. Међусобну завист ових република 1ога већма раздражи еготзам Периклов ; и поведе се Пелопонески рат, 431 год. пре Хр. Он 1е тра1ао двадесет и седам година, и следство му беше то, што Атињани беху савршено побшени а Шпарта постаде наамоћнта и на челу Грчке; партатчни духови узимаше мах, па дакле и неред у духу грађанскоме; породи се тш жешћа мржња и жеља да се и опет покрене старо осећање народности. На северу Грчке и Маћедонте, владаше тада краљ Филип, кот имађаше чисту и апсолутну монархшу; осим тога био т вешт политичар, те умеде да схвати важност неслоге грчких држава, и дакле да отуд ваљану корист за се извуче; тш, био т славан законодавац и уметан вотода, кот потчини целу Грчку и постаде први вођа свшу сила њених. И ово време беше последњи тренутак апогет Грчке моћи