Vojin

И УМЕТНОСТ РАТНА

281

грађанства, кспе се готово ка крвниди гледаху: нешто госпоштине, мдого простих а на1више робова, кот се на иљаде бро1аху у мадешл грчко1. Разврат, таГ дрв теду друштвеноме, растао Је са временом, и напослетку толико да хе окз г жио све и свака врлина нагло 1е почела да вене; 1ер млогобоштво и оедашњи по1ам о светомг и узвишеноме, дозвољавао 1е све нискости и застрањења: бесчашће и стидности беху узеле мах и око 340 год. пр. Хр. све државиде беху претрпане силним страстима и натижим породима. Међу тим дадоше се народу (и он их 1е чувао) закони, кот не само забрањиваху грешне и долаторске навике већ кот баш налагаше строге обичат и вотичка упражњења, те да од грађана створе ваљане браниоце отаџбини; сви законодавци овога времепа били су веште вотоде. Прву образованост, ко1у Кекроп оружтм посе1а, увеличаше и распространише потомци његови. Већ у опсади Трот. уметност во1ничка беше млого коракнула, а ове беше узрок те се и друге уметности дотериваше и индустрта усаврши. Науке и знања дошле су тек после. Мало по мало са напредовањем снаге државица, почеше се потвљивати и мекши обичат са истока: богатства, параде, жеђ за влашћу, сплетке, кривице и сваке врсте разврати, — умножише се и дотераше. После борбе код Леуктре 871 пр. Хр. Шпарта т имала натотпунитг изгледа раслабљења и покварености. Немоћна да сама у 601 изведе свот грађане, први пут узе Шнарта на1мљенике под свот бартке, и обзираше се на помоћ од страних кнежева. И уз лакедемонску вотку иђаху велике гомиле