Vojin

И УМЕТНОСТ РАТНА

293

везницима, кспа се зове савезничко ратовање ; рат с Митридатом краљем Понтшским. И из сваког овог рата, Римљада - се по што год користише и усавршигпе устроктво и вошичко и републичко; ратне машине, а нарочито катапулте и балисте употребљаваху се све више и више. 474 г. пр. Хр. у ратовањима њихним видимо да употребљу1у боша кола, сва наГежена безброшим копљима и ошљцима гвозденим. Њих су вукли коњи; у колима беху вотици, носећи запаљива зрна, ко1а бацаху на ГГирхове линије и слонове. Но ове грдне справе истина се јако развише ал не трајаху дуго, — хедва од 200 до 120 год. пре Исуса Христа. За време ових безброших ратовања римских, снага њихова расла хе и снажила се 1ако; исто тако и иауке, уметности и образованост буто напредоваше, нарочито до Пунских ратова; и у то доба Рим је имао сјатог изгледа среће и величине. Но већ се примећава поквареност и опадање; али врло тихо и као у велико1 даљини. Унутрашњи извори злу беху већ ириметни и шираху се све више и више, наговештава1ући да ће доћи дан нроиасти, и да апогеја среће римске не бејаше тш здраво далеко. Неслоге грађанске бе1аху у великоме степену, а нарочито кад се Марше и Сула отимаху о на1вишу моћ, око 86 год. пр. Христа. Марше вођ народу беше уништен. Марше начинио 1е кохорту, спо1ивши три манипула из хастера, принципа и тршара. Кохорта 1е имала 500 до 600 људи, и делила се у десет