Vojin

391

СТР01НА ПРАВИЛА ПРЕМА ТАКТИПИ. Написао М. Драгомиров. IV. Из реченога мисллмо могдо Је се увидети, како у правоме боју Гедновидни и устаљени ред никако нше удесан, па дакде и у мирним учењима не треба га дозвољавати. Но човечанство тако 1е скдопљено, да нше довољно на доказу главне тачке застати: готово увек наћиће се особе, коге осдања1ући се на оно што су већ навикди, — хитаху да врше неко1е похединости, 1ер ове по њиховоме мвењу иду у корист предмета, ко1е они обожава1у, и сидно уображава^у да само тек ови побша1у основни довод противнички. Да речемо ко^у о овим по1единостима. Говоре, на придику, овако: нормалниред навикава вспеку биетроме и вештоме вршењу команде; олакшава поетроГ бошога реда, 1ер и ако се нри овоме стро1ењу но1едине чести не находе на меету, где би требадо да су, а оно бар их Ге могуће лако довести на ова, нормални ред дахе начелнику лако средства спремити се за 601 при неочекиваноме по!аву непри1атељевом. 1ер само ваља да изговори кратку команду, и боши ред ће се устрошти; оскудица у нормалнима редовима захтева од похединих старешина такав степен самосталности, какав они по наГвише не би имали, и томе подобно.