Vojin

и уметност РАТНА

477

конодавац и отац свотм поданицима. Под његовом вдадом, вошичва уметност и образованост народа на поредо напредоваху. Неће бити сувишно приметити да во1Вода Сили, уважен радник са свога дара, постаде министар , кот учини наториснитх промена у Финансит, што не могаше учинити ни 1едно друго лице боље. У истини, Ханри IV нше могао цели достићи да уништи силни утица1 Вилипа II, кот за онда у целој 1европи светљаше са честитости свот во1Ске и даровитих њених вођа. Лу\ XIII круниса се 1610, и за тридесет година водио т тешке и скупе ратове у унутрашаости и на страни: он сврши борбу с протестантима и имао т за противнике Аустрму, Шпањурску, Инглеску и Италшу. Кардинал Ришеље, његов први министар, увелича ред кот бе1аше уведен у државно! администрацит, давши 101 снаге и сталности; он обнови кредит Вранцуске у Италит, Немачко1, Ниским земљама и у Шват,арско1; и ма да не могаше победити Шпањурску и Аустршу, опет им он бе1аше страшан неиршатељ, кот успе да обори уплив дома Аустриткога. Он т стално заштићавао науке и уметности; основао т Вранцуску академшу, краљевску печатницу и ботаничку башту. Он заведе сталне посланике, кот развише огромно поље дипломатшско1 вештинн и подиже снагу Вранцуску на 150.000 нешака, 30.000 коњице и 100 ратних лађа: пре њега не бетше краљевске марине. Бро1 ватренога оружт. знатно се увелича; коњица збаци свот оклопе , устрот се у регименте