Vojin

ИУМЕТНОСТ РАТНА

509

Аустрихом, Руси10м, Немачком, Итадшом, Шпанијом, у 1европи; у притежањима Америчким, у Инђиш и у Африци, не рачунећи неке унутрашње немире. Устрош се вошичка школа и школа друмова и мостова, и саградише се многе корисне 1авне грађевине. Ратови Лу1а XV, ко1е вођаше жадосно частољубље, после стање у коме остави земљу, отварање 1едне кредитне банке, ко1а 1е хтела да припомогне и уздигне лажљиву срећу народну, општа раскошност, лоша сво1Ства краљева. његово разметање, његове страсти, погрешке и кривице, доведоше народ до краш ости и потстакнуше у души његово1 непомирљиву мрзост према престолу. Ова осећања у свези 1ош са слободним мислима; тада врло раширеним, спремаху револуцшу, ко1а распрсну владу следећему краљу. Покра1 свега онога што краљ беше учинио за усавршење В01ске вранцуске, она беше врло деморалисана, и уметност ратна у Вранцуско! недвижна сто1аше док Фридрик II учини великих успеха у Н0В01 ПруСК01. Науке и умзтности не чинише дакле великога корака. Па нема много ни научних људи. Волтер и Жан-Жак Русо бе1аху на1бољи духови тога века. Лу1 XVI., унук Лу1у XV. попе се на престо 1774. Ова! владалац имађаше изредно срце, изванредне доброте; и натскренше 1е желео добро свокп земљи; али несрећом не имађаше ни чврстоће у карактеру, ни дара потребнога да може народ усрећити; осим тога не бе1аше вотик и нше умео да