Vojin

ПИСМБНООТ У НАШ01 В01СЦИ б Свака шкода ако хоће да 1е према своме задатку,' — мора да овим условима одговори: Нрво, да изучи људе ономе, што им се каже. Друго, да у њима иробуди клиц'у сопственога мишљења, ко1е помаже и самима њима, 1ер иостају употребивиш људи; и користе служби, 1ер њени елементи могу 1е вршити много сигуршие и много боље; озбиљнше пазе на захтеве службе, 1ер сами увиђаГу потребитости њене. Треће, учећи их нечему извесноме , уздижемо им способпост, и доби1амо међу њима много таквих, 3101И могу и на друге пренети знање своЈе. Ето таква треба да 1е свака школа. Али да овака буде, од чега то вависи? Од наставника, начина учеља, времена и оредстава. Само она1 може другоме што показати, кош потпуно позна1е све по!единости сво1е ироФеси1е; ко1и 1е дакле лођично убеђен у сво1 посао, и кот зна 1езика онога, котм говоре његови ђаци. Начин 1е веома важан. Од њега ти зависи хоћеш ли моћи показати коме, и колико ћеш времена на то потрошити. А да и не узмемо у призрење да начин може 10ш и отупити ученике и натерати их да омрзну на посао. — Ова1 се начин врло 1ако мења према карактеру ђака, према њихово! развшености, и самоме предмету, о коме им се говори. С тога се дакле и не може у напред рећи и савршено определити та1 начин. Уопште пак , он се мора оснивати на савршеном убеђењу ученика, о потребитости носла; на љубави према наставнику, и на са свим природиоме и неосетноме