Vojin

РУСКА В01НА СНАГА

ограничена , земља насељена , путовц добри ; осим тога друштвено устројсгво да 1е правично, опредељено и у св0101 радњи стално, да се може свакоме још напред место да определи и да се сваки за кратко време у ред вошика може да уврсти; и на1после хоће се за то и доста памети: да сувише себе не преценимо , кад изводимо народњу вокку у боГ противу старих изучених полкова, и да се у рат упуштамо само у крагњоГ нужди и то по што смо снагу своју до последњег човека прикупили. Но овако упињање, разуме се, пе може дуго да тра1е. Сазива1ући у 1едан пут на оружЈе све, кош су способни, да га носе, Пруси1а се може да сравни са човеком, кош на мегдан излази само са 1едним метком; ако првим хитцем противника не обори, оста1е пред њим безоружан. Противу државе , К01а се не може лако и у 1едан пут да обори, као што 1е Француска — Русшу да и не спомињемо —, навала Прусше била би као летњи пљусак, кога си се савршено избавио, кад се првога крова дочепаш. У само! ствари Пруско ае устро1Ство чисто бранично ; Пруси1а сама без савезника шш и данас нападно би могла да де1ству1е само у своМ земљи, у мало1 и велико1 Ђермангпи. Систем Л.андвераца историтки 1е само у Прусиш па ту ]'е само и остао. У устроштву Аустршске вотке нема ни мрве општега типа, оно 1е израз на1жалостни1их услова, кош држе ту неприродну монархшу. Аустри^ска влада учинила се неприродном снагом да створи војску, без ко1е неда се ни помислити; и, ваља говорити истину, ни ко1а вотичка управа у 1европи ни1е показала толико ревности колико доследности