Vojin

56

ВЕЛИТИ ИЛИ ВОЛТИЖЕРИ

Бунапарта према другим всиводама (пре но што бе1аше увео савршено царски начин), — освохан мудрошћу и снагом свотх установа, свошм даром искусан и користан: постаде као и Наполеон господар увећаним свотм средствима и свотм снагом у људма и матери!алу. У то дође тргпумФ 1ачине природне, и меканизам бездушнога начина наде пред ау. Може се рећи да вотичка надмоћност Рима почиње са савршеиим развићем њихове пешадше, и да та величипа с овом пропада. Галске или келтшске воГске по Левшу, век пре Хр., имале су велита или волтижера. Цезар нам прича да Ђерманци, кад их затече нова ора, такође ову вохску изводише у ноље. Тацит пишући на свршетку првог века по Христу, потврђује да оваке во1Ске одиста имађаху г Берманци у сво1им биткама. И Вегецше, „ова слатна звезда во1ске римске," у свотм „упутима вотичким" врло лепо спомиње њихову оделиту тактику; ово 1е писано од прилике три века после Тацита. Бунапарта , први' конзул, за време последњих година републике, уводи компањиЈе волтижера или велита нових. Две мисли утицаху на ово : тдна бејаше политичка, друга во1ничка. Он их изабра између људи, кот бе1аху врло малени за лаку или линшску пешадшу, и тако употреби сићушне људе: њих тада бе1аше при попису више од 40.000 на ' бро1у, и иђаху уз топове. Шта више, са свот лакоће, они бе1аху способнит за сво1у службу, која се састоЈаше нарочито у брзоме кретању с коњем; посадивши се иза седла натраг, на свакоме коњу сеђаше по два чо. века. У Белђит сенатор Бантон предложи да се