Vojin

неколике црте о турск01 в01сци ' 138 и а.дминистративног стања турске државе, код увиђене оскудевајуће интелигентности у вођама и официрима, — а понаЈнре код овако силно корача1ућег напредка у вошичко! струци, — да ли велимо може та воЈска имати каквог изгледа код оваквих околности, а с обзиром на њен садашњи степан ? . Ми држимо да не може затста имати „никаквог" ! Све баш и да узмемо, да оне тешкости у пешадше, као што смо 1у напред описали, па и самог оног савршено недотупавног начина расутог боЈа, може нестати под добрим и новим наставницима и с ј г вођењем каквих нових правила, по кошма би се своГства састражњача као тпто ваља употребила, даље, да у маневру коњице буде више системе и Турци да небуду само просто 1ахачи, већ и коњаници; — 1едном речи, да узмемо све баш као што ваља да буде, па ипак, кад само погледимо на вође во1скине, онда видимо, да ни поред налбоље изучених, па ни са изванредним унутрашњим и спољашњим сво1ствима обдарених простих вошика, нема ту опет никаква изгледа за успех. 0 овоме да и налбоља вокка може пропасти код рђавих вођа и рђаве организације, мислимо, да ни!е нужно наводити примера, 1ер смо га ту скоро имали. Вођима турске во1ске не само да недоста1е интелигенцша и основно изображење, него што 1е 1ош горе — они нема!у ни дужностног осећада. Ово мнење влада и у само! турско! во1сци, а потврдиле су га безброше како ратне, тако и мирне прилике. У Турско! 1е сасвим непознато начело, да ве-