Vojin

162

11РУСК0-АУСТРИ1СКИ РАТ

на лабску вошку (на броју око 90.000 људи) са главним станом у Торгави, на 1-ву В01ску (око 108.000) — главни стан у Берлину — и 2-гу В01ску (опет толику) сатлавним сганом у НаЈсу. Ма да бе1аше велики простор између оба крила ове вокке од триста хиљада, — опет железњаци са обичним телеграФима а и 1ош са новима путнима, ко1е Пруси повукоше, прииомагаху, да се брзо односе вести и заповести деловима вошке. Жељезном стазом преко Герлица, Хиршберга, Валденбурга, Фалкенштата, На1се до у Берлин, (а коЈе се свршаваху близу границе Саксонше и Аустри^е), могаше се у Берлин брзо 1ављати за све оно, што се дозна од ухода или другим путем, т. 1. све оне вести, кохе казиваху састав, бро1, кретаае, размешта1 аустри1ске воЈске, уређење болница, сирему слагалишта за храну, 1едном реч1у све , што се пре почетка рата мора о противнику знати. Предео, у коме бејаху пруске вокке, добро 1е насељен и при брзоме кретању вокке, могао 1е дати довољно преносних средстава. Пред лицем пруске воЈске од Герлица к, Натсу простираху се Исполинове горе, преко кошх се тек на мало места, могло прећи; но ни Пруси ни Аустријанци не подигоше код тих пролаза никаквих утврђења, већ их само чуваше маленим одредима. 1ужно од исполинових гора, у Морави1и и Чешко1, дуж пруске границе, протегле се железне стазе кроз Олмиц и Пардубиц, где се деле на два крака; 1едан иде на Краљевград, Цитаву, у Дражђане, други кроз Праг, Кенигштат опет у Дражђане; од прве стазе у 1озеФштату одвајала се стаза, коЈа се приближавала пролазима кроз горе, у Траутенаву и На-