Vojin

283

кокма до пре неколико година ни1е могло бити спомепа. На северу негдашња малена Нрусша ко1а се од Екатарпне II политички непрестано с Руси^ом држала, за кратко време необично се снажи, постаГе савршено слободна у бирању савезника, пашти се да завлада северним морем и по свима знацима може по времену остати наследницом Француских умишља1а противу Русше, и сасвим природно, пре ил после биће историска савезница Инглеско1 па и ако не у свакох прилици а оно за цело у општем току ствари. Симпатички одношаш Инглеске с пруском ЂерманиЈом скоро су исти као и Русша с Америком, само што су тешње скончани захедницом интереса № геограФском близином. Међу тим као год што се сајуз инглеско-Француски увек сам парализовао, тако сахуз инглеско-ђермански може бити искрени1и и за Русшу млого штетни!и. На истоку Аустрша, скоро истиснута из [европе, али матери1ално баш тим оснажена, (1ер не крна више во1ску по Италши и ЂерманЈпи) остала 1е лицем к лицу против Русше избачена 1е на 1едну исту стазу са овом, само у противном правцу, — тако да им 1е готово не могуће мимоићи се, а да 1една другу не закачи. Ако ова монархша не обнови борбу с Прусшом за немачку импершу онда ће сва њена, дектвујућа во1ска од 400.000 пасти свом свошм тежином на политички положа! Руси1е, те да се одбрани и сачува држава под1армљених противу државе слободних Славена. У почетку 1853. 1европа 1е биле подељена у две политичке групе: с Једне стране Руси^а, Аустрша, Прусша и ђермански савез, а с друге Француска и Инглеска. У 1866. већ нема више поли-