Vojin

282

руска в01на снага

година већ била ништа друго до во1ничеи стан. Сви други покушаш свршавади су се тиме, да 1е држави на терет падала огрошиа мложина људи, ал во1ске ту нше било. Напред смо споменули, да 1е Русија о кримско! воши била на таквом искушењу. На основу тих необоривих истина учињене су реФорме у Русиш 1863. У основу ово 1е двоЈе главно: 1) При прелазу из мирнога у ратно стање никако не образовати нова оделења, већ само попуњавати посто1ећа; 2) вошку уопште попуњавати само обученим људма, а зашто имати увек довољан бро1 привремено одпуштених вошика. IV. За ових десет година од кримскога рата, док се Русша пекла око свога унутрашњег пренорађаЈа 1европа 1е добила сасвим нови вид. Стање ствари утврђено бечким конгресом, побрка се на и политичка система освећена вестФалским миром паде; изчезе Јевропа наших дедова и прадедова. Бро1 1европских сила знатно сеувећа и одношаш им се променише. Место три државе првога реда и 1едне другога (Прусма), ко1е су тако рећи одва1када чиниле сву политичку систему света, ево сада шест — у потпуном смислу речи — нрвога реда: Инглеска, Францусва, ТЗерманша, Аустрија, Итали1а и Америка. Ђерманша, и Итали^а уносе сада у политичку равнотежу света пола милиуна војске, а Америка — ни броја се не зна. Постанак Италше на 1угу мења или ће бар скоро изменути стање ствари на средоземском мору и у исто време заплеће источно питање унашањем у њ нових сила, утица!а и захтева, о