Vojin

СУВАРОВ

владе у свима сталежима. Ал се овде на миру прође а Суварова зваху битке и иобеде: он се изиште и оде у в01ску Фелдмаршала РумЈанцова, ко1а беше тада у ТурскоЈ. У Пол>ско1 Суваров имађаше посла са неуређеним четама Пољских конФедератаца, ту он имађаше у свачему превале над противницима, надмашао их 1е неуморношћу, брзином кретања и брзом решивошћу, вазда их 1е изненађивао и вазда нобеђивао. Суваров беше увек најрадинши противних њихов, кад му се противљаху, а великодушни заштитник, кад му се покораваху. Сад ступа на другу нозорницу, против других непријатеља, улази у друге околности, ал он сам — остале увек исти. Ал дектва РумЈанцовљева, нерешива оклевачка, неудовлетворише надама и жељама жестокога и предузимљивога Суварова. У походу 1773 год. у корпусу Салтиковљевом, у Плагако1 заповедаше особитим одредом; ал по општем браничком положаху В01СКНН0М, и што аегова во1Ска мала беше, осуђен 1е био Суваров пона^више на нерад. Све молбе његове, да му се ојача одред, осташе узалудне; он се тужио, љутио, па нашосле и изнемогне. Ал не гледећи на све те неповољности и препоне, опет нађе прилике, да изврши доста јуначких дела. Два пута 1е јуришао на ТуртукаЈу*), ко1а лежи на десно1 обали дунавско1, јуначки 1е бранио Хишово, а то и беху 1едини знатни догађат у томе безцветном и бесплодном походу од год. 1773. Кад 1е први пут на Туртукају 1уришао и узео

*) Ту 1е строхио четне каре,