Vojin

274 ВЕРОЈЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ батнета. Из тога сдеду1е, е и ако се знача1 ватре у данашље доба уздигао, опет то не могаше да умањи значај ба10нета. Последњи рат не може служити за доказ противноме зош и с тога, што противници не имађаху једнаког оруж!а; и ова Гедина нехеднакост довољна 1е, да предусретне веома позитивне наводе у корист ватре: да ваљано и без страха закључимо о односноме значају хладнога и ватренога оруж1а, треба узети ,Деднородне" величине, т. 1. во1ске са истим оруж1ем. Рецимо, оба су противника 1еднако наоружани и сву су сво1у наду положили на ватру. *) Дошавши па даљину тачнога гађања, отпочну пуцање. Но ма се колико они тиме занимали, тешко 1е себи представити, да ће ма кот од њих бити кадар да противника свога отера, — но ће се за то морати башнетом да суне **) Јасно 1е дакле натзад, да само она1 надвлађу1е, ко1и покаже, да уме батнетом радити и да се он и те радње не плаши. У рату не туче она1, ко више убше људи противнику, — већ она1, у коме 1е више смелости, упорства, и кош те вазда при себи: башнет 1е представник обе прве особине. Што тако ретко виђамо дектвителне ударе баЈонетне, ни1е доказ ништавости хладнога оруж1а, као што се некима чини, већ

*) Као гато је по^амно, нри садашаем стању технике", овака 1е претиоставка веројетпија него ли обратна у том смислу; 1ер не ће ироћи, може бити, година или две дана, па ће све јевропске војске добити оруапе што се оздо пуни. **) Бар тешко хе себи иредставити такву вокку (осем неких других узрока деморализацте и иокварености), коЈа би била ва гаквоме ништавоме наравственоме ступњу, да она не би била, кадра да издржи пуцваву и дејство ватре.