Vojin

276 ВЕРОГЕТЕЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ Но и ако савремено савршенство ватренога оружја не искључухе баЈонет, оно свакојако усдовљава некохе измене у начину употребе ватре. Ове измене сто1е у ^едноме: у раз1ашњењу оних особина ватренога оружја, ко1е су, несавршенихем његовоме стању, биле неосетљиве само маси, но извесно су суштаствовале и велики воши људи разумеваху их и пошмаху. РазЈаснимо нашу мисао брзим погледом на поЈаве, ко!е изазвараспрострањавањеватре нога оруж1а и дакле усавршавање његово. Познато 1е, да 1е распрострањавање ватренога оружла застало во1скуу ономедобу, кад густи и масивни стро1еви бејаху потпуно у надмоћшу, т. 1. кад се искључно употребљаваше хладно оруж1е — копље. Такви су били швашарски и шпањски стро1еви, њемачке терцше. Сви ови стро1еви има1уисти карактер — густе су колоне, но негда до 50 копаља с лица а толико и у дубину. По1авља1 мушкета довео 1е савремене тактичаре у не малу забуну: где да наместе мушкетирце према копљаницима? Ова тешкоћа долажаше од туда, што мушкетирци , не имајући копља, ништа не вредише у борби прса у прса; та се тешкоћа изразила доста великим разнолич1ем њиховога (мушкетирца) размештања. Тако код употребити. А и онда и иолане Аустријаиди бише бшени: не што им код простих соддати не беше »смелости, чврстоће и самосталиости*, но што им буаве господске старешине тога немађаху, и што не смеђаху да ,-смело« одобре свогим махинама (на жалост) да сво1е славенске особпне употребе. — Као што се види, ми нисмо против пишчевога основа да треба »смелостии, чврстоће и самоеталности у војсци*, но само против тога, к о овога не имаде у примеру писцем стављеноме. Ми смо на исто следство дошли, само изоставивши нешто, што не одобравамо. П р.