Vojin

328 ПУТОВИ ПО БАЛЕАНСКОМ ТРОПОЉУ падне Мораве, *) коЈу кад пређе стиза у Поакегу, затим у Ужицу (190 кил.). Одавде се пут пење на Златибор и силази у долипу Дрине у Вишеград (230 кил.) на десно1 обали Дрине. Ту има 1ак камени мост, и тврђавица, ко1а варош брани. Одавде се иде на Челеби Пазар, и пошто се пређу многе уточице дринске, доспева се у СараГево (278 кил.), варош од свотх 50.000 душа на речици Миљацки , преко ко1е тша више мостова. Варош 1е на узвишеном равну, ко1е окружава1у шумовита брдашца и у близини доста високе планине. Овде 1е столица босанског везира, ко1и често седи у Травнику, и православног митрополита. Има радионице пушака, сабаља, ножева, гвожђа и бакра, вуне и памука и Фине златарте. Варош 1е Јшрав рећи отворена, но на западно1 страни има цитаделу, ко1а држ,и и варош и пут н Миљацку

*) Врло 1е погрешно, што се у нас Морава већином, па и званично, назива друго1ачте него што би управ требало. Ми на против Мораву овако зовемо: она има два извора, 1едан у старог Србихи, а други у ново1. ОнаГ крак, што иде из нове Србте, зовемо западна Морава, гер иде од запада на исток; она1 други, што долази са планине Шаре, зовемо 1уасна Морава, 1ер тече управ с 1уга на север; састављену Мораву зовемо гдавном или великом. Ту 1ужну Мораву ни мештани не зову онако, како 1е ми у Београду зовемо, изузев два три села око Алексинда, К01И, незнајући даље него своју најближу околину, мисле (почем она ту градећи окуку долази од истока) да иде из Бугарске. Људи пак ко1и у том поморављу живе, за разлику од западне Мораве, зову 1е Морава бшгча, но имену села, близу ког извире, прн свем том, што 101 изворан део просто Моравицом кажу, као што 1е случај и код западне Мораве. На1бољи ће дакле назив бити овако, како ми узесмо, 1ер 1е по географикжи узет.