Vojin

409

стојанства. Нама се чини, први узрок томе стош у семоме темнераменту наших во1ника, у нервозно!, осетљивој, ватреној, нарави; други у навикама, што су КО д нас усађене алџирском во1ном, и ко1а разви У наших ОФИцира и вошика високу вошичку самосталност, а као трећи и последњи узров, мора се приписати нашим строшим правилима. Ова последња. заслужују дубоке пажње. Нико се не може да сравни с нама у страсти ра||ен>а раздељења и преправљања. Ми сваки час уводимо у воГску ма што новога, но већином нод утица1ем тренутка, ретко у след дубокога изучавања и с пажњом на целокупно уређење. А међу тим, ништа нте тако важно за чврстоћу и сигурност воших уређења, као да су основи њихови изазвати добом 1едним, духом Гедним и да се у целини савршено слажу. У нас врло ново непрестано се меша са врло старим ; но код нас нема ништа старшега од наших стро1них правила,, нрем да 1е 1едно од њих, на1важн1«е, и прерађено у 1862 години. Вранцуска пешачка правила по1авила су се 1792 године; она су била тада, као и код свшу 1европских држава, савршена копша постдамских, ко1има су победе Фридриха великога давале са свим 1естанствену важност. Царевина, ко1а 1е за сво време само во1евала, не бе1аше кадра да, у правила сведе сво^у тактику, прем да основи њени не бе^аху ни мало налик на правила од 1792 године. Нови закон о томе што се 1832 иојави, остао 1е на староме духу. На^зад декрет од 1862 године, састављен већ после крим-