Vojin

МИСДИ 0 ВОШОМЕ УСТР01СТВУ 419 мирнима његовим представама, и кодико наравствени живаљ у њему надмашу^е све остаде. Да не би понављади оно што се 1едном већ рекдо, ми ћемо се само задржати на томе, где писац према одушевљењу меће истинити, чврсти вохни дух. Одушевљење у оружане сиде ствара оно, што маршад Бижо називаше „Јез агДеигб (1и Лераг!,,,*) ватра, коЈа нигда не може да издржи дуге тешкоће и оскудице а шш мање да сноси несреће. Па и код редовних вошка , кад су у киши од зрна, одушевљење мало номаже, особито у оним тренутцима, кад само ред и хдаднокрвност могу дати успеха. За доказ — веди Троши — навешћемо речи маршада Бижо-а, ко1е он рече о нападу на подожак „1а сам сдужио 7 година на пиренетком подуострву. Не Једном сам 1а, командујући самостадно, тукао ингдезе у маденим борбама. Ал на, жадост, за све то дуго време, Ја сам мадо видео ведиких битака, где ингдеска во1ска не би бида надмоћнша од наше. Узрок 1е био 1асан. Ми смо јуришиди на противника , заборављајући на искуство, без и какве раздике свагда на 1едан и ости начин, и што нам испадаше за руком према шпањољцима не испадаше нам са ингдезима. Они су обично поседади подожа1е, добро изабрате, некодико тадасасте, на коЈима су показивали само мањи део вокке. И почпњада се канонада као што треба. Не дочекавши њена деттва, хитно, не упознавши се с положа1ем, не дајући себи времена да се размисди, кошм би се путовима могдо с крида напасти или обићи, — ми кретасмо се

*) Леио би се то могло рећи по нашки тренутна бушоет. Пр. %