Vojin

444

суваров

највеће раздражености. Сама вест, да Ге Суваров заповедник вокци у Пољсеој, охрабри руску воЈску, а застраши непри1атељеву. Рад Суваровљев у Пољско1 не тра1аше дуго: у подовини Августа изашао 1е из Немирова а на концу Октобра већ 1е на 1уриш узео Прагу и величанствено ушао у Варшаву. Крвави та1 1уриш, подобан ужасима код Измаила, опет донесе Суварову прекора, као да Ге он и ту нечовечно радио; ал зар се може кривити победитељ , кад се побеђени онако тгунасто брањаше. *) Суваров са сузама благодари Богу, кад се по1ави депутацша варшавска са из1авом покорности и тиме га избави од новога крвопролића. Нико од виновника устанку, не беше задржан; кад 1авише Суварову, да су се чланови бивше револуционарске владе спасли бегством, то он нареди да никога не заустављају и рекао 1е при томе: „нека их нек беже; то нше мо1а ствар." За узеће Варшаве, Суваров добше маршалски чин, при чему писаше му императорица: „Ви знате да 1а не производим никога преко реда и никад не обилазим старшег; но ви сте освошли Пољску, па тиме сте сами себе начинили Фелдмаршалом." Ствар 1е у томе, да 1е Суваров обишао 8 старишх ђенерала ; то га 1е на1више обрадовало , са чега 1е и скочио са столице вичући: „перескочилг, перескочилт>." Суваров остаде 10ш целе године у Пољско1 да

*) У Суваровл.ев(н диспозицши за 1урпш између осталога била 1е и оваква 1една точка: »7) У куће не улазити; непршатеља тражећег поштеде, штедети; не оружане не убиЈати; са бабама не во^евати; малолетне не дирати.*