Vojin

суваров

498

он сањаше у срећнше доба свога живота — то се деси сада, кад се иање од свега надаше такво1 срећи. Седамдесетогодишњи во1вода плакаше од радости, љубљаше слику цареву и одмах оде у сеоску цркву, нареди да се одслужи благодарење и молио се Богу од свег срца, кдечећи ; после два сахата беше већ на простим колима пут Петрограда. Доиста радост, са котм император Павле прими прозбу бечкога двора, 1ест црта своктвена на1благороднијему карактеру. За славу РусиЈе господар не беше злопамтило и од свега срца опрости старцу Суварову. Ал решивши се поверити Суварову славу руског оруша, а може се рећи — и судбу целе Тевропе. нше иотпуно веровао ћудљивоме н предузимљивом карактеру старога во1воде, ко1и, не гледећи на своЈе седе косе, способан беше и за на1жешћа предузећа. С тога 1е император и писао ђенерал-лаггнанту Ђерману (који тада командоваше шш корпусом што беше одређен за Италшу): „Бечки двор молио ме 1е да комапду над савезним во1скама у Итали1и поверим <х>елдмаршалу графу Срварову, 1а сам за њ послао; ал вама нрепоручу1ем, ако он прими команду, да дужни будете у свако време мотрити на његова предузећа ко1а би могла бити штетна и по во1ску и по општу ствар, ако га повуче његово уображење, ко1е по кот пут тражи од њега, да изврши све на свету. И тако прем да он по СВ0101 старости, већ не може да се упореди са Телемаком опет ви му будите ментор, чиш савети и мњења ваља да умере жестину вошика, оседелог под лаворикама." Тако високога мњења имађаше цар о вошим