Vojin

506

вер01етне промене у тактици

је дакле, да оне воЈске, гше јуриш не довођаху до кра1а, развиГаше се преко воље свогих старешина, ночеше пуцати и за тим бегаше, — то би чиниде и да нису пуцале, А ми при томе не предлажемо застахање да би се могао плотун избацити већ баш велимо да се оп другаче не чини осем на ходу: идући теже 1е се натраг обрнути него с места. У толико више ова1 1е начин препоручив, у колико 1е препоставка да одељеље то води човек, у коме људи његови мшу поверења, и кош ће безусловно да врше све опо, шго им он командује. У осталом, 1уришало се нлотуном или без плотуна, у свакоме случају неопходно ће бити, да су по1едини људи основно образовани да орулпем раде а масе да нознају процес околности 1уриша ба1онетнога. И у 1едном и у другоме при садашњем начину мирнога образовања, има се много да жели. Ми велимо, па прилику, да 1е све1едно и неважно то или човек умео башнетом да напише име у ваздух или не, што 1е примљено при двостраном борењу; ад верухемо, да 1е у несрављено високоме стенену ваасно, да он уме ударати башнетом снажно и сигурно. Дотерати човека да уме удритн у намишљењу белегу на каквоме меканом предмету а ири том тако силно, да се башнет забоде скоро до дршка и за тим да га може брзо да извуче, ето, што по нашем мњењу ваља да 1е врх батнетске радње поЈединце. Колико ли шга вотика, кот би при садашњем начину образовања могли ваљано да испуне оватри услова доброга батнетскога удара? Нит се тдном то већ говорило, и понављамо тш и желели би, да се и даље понавља, не би ли ова