Vojin

578

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАК.Т0ЦИ

кад стројност кретања играше на1важни1у улогу ако се буде примило у ово1 системи, гато предлажемо, може бити узрок, да и она у место користи, даде нанптетни1е послетке. Представимо себи батали1унскога старешину, ко1и 1е намислио да навикне сво1е одељење на идеално чување равних међупростора у свотх чета *) или да им покаже све прилике састављања развијенога строја чета с четним карама, или колонама : та1 старешина баталиГунски, не само да не ће развити самосто1ности у старешинама одељења, већ ће баш у послетку добити савршену пронаст њену Код њега ће се „ренетицше" на стотине бро1ати, а хитрине на1чудн[<не са бошога гледигата биће неисцрпне. У пређашње доба **) цртаху на плацевима манеже, и учише, кад се треба поћи на кућу, кад на колону или опет друго што; сад у ово1 систнми ако се не би одбацио нређашњи карактер захтева, могло би се 1ога даље отићи, могло би се доћи до знаменитога: „децо! сагибљите колена, сад идете уз брдо"....***) Свака система, ако се 1едносграно схвати, може повести у толико гатетншим послетцима, у колико 1е она савргаенија: оттрим се ножем може лакгае иосећи, но тупим .... Но, плашећи се тога, може ли се одбацити она1 и узети ова1? Питање лежи у самоме одговору: без ножа не може бити, но, употребљу1ући га, треба и руковати с њиме као с ножем, а не као с тупом кебом. У нагае доба кад сваковрсна у савршавања иду тако брзо напред, борити се за остареле навике и сво1евољно снремати себи наЈтеже невоље — Једно 1е и исто. Али је потребно примити ново не по облику,

*) У развшеноме стрспу. **) Но, ми говоримо само о ономе што 1е давно ирешао. ***) Тако те учио 1едан пруски баталмунски старешина сво1 багалијун на равноме месту у доба 1806 год; примени на земљиште. Види кнезаОрлова; ^кампанији 1806 года.*